Neka vam Božićni blagdani donesu mir, osmijeh i zadovoljstvo na lice,
a Nova 2015. godina ispunjenje svih želja.

Sretan Božić i Novu godinu od srca vam žele djeca
i zaposlenici Dječjeg vrtića Maslačak!

Filipova priča o vrtiću

Vrtić je mjesto gdje tete djecu čuvaju dok su mama, tata, djed i baka na poslu. U vrtiću se igramo, idemo malo van. Popodne se odmaramo, a onda tata dođe i idemo doma.

Tete djecu uče puno stvari. Na primjer, uče ih priredbu kako bi mama i tata bili sretni zbog toga i poslije priredbe nas nekud odveli.

U vrtiću mi je super zato što tu imam puno prijatelja i igram se s njima. Doma sam sam, pa nemam kaj nego se igrat sam ili gledat televiziju. Zato volim bit u vrtiću.

Naš vrtić je lijep. Ima puno djece i puno igračaka da se možemo lijepo igrati. Nema malo igračaka da se samo neka djeca mogu igrati, a druga djeca moraju čekati svoj red. I lijepo izgleda. Zgrada još izgleda velika kad se pogleda. Ima park, vrtuljak, ljuljačke, tobogan i ogradu.

U vrtiću volim učiti stvari za školu i pisanje. Volim igrati nogomet. Kad sam u sobi volim slagati kocke. Ako nema mjesta za slaganje, onda za stolom igram Čovječe, a ako ih igra već 4, onda crtam.

Jedan dan u vrtiću

Dođeš ujutro. Još si malo pospan. Kad se skroz probudiš ideš se s djecom igrati nečega. Ja najčešće najprije pogledam što djeca rade. Ako rade nešto što se meni sviđa onda ih pitam: „Dečki (ili kaj su već), da li se smijem s vama igrati?“. Onda se igram. Neki onda ideju jesti doručak. Ja nikad niš ne jedem. Ja sam mršav. Teta onda kaže: „Pospremajte sobu!“ i mi pospremamo. Onda idemo jesti voće. Poslije ja i moji dečki nešto lijepo složimo. Teta nam kaže: „Bravo!“. Slažemo najčešće neke dvorce, kuće ili zoološki. Kada pospremili smo idemo van. Kada dođemo na dvorište pitamo tetu da li nam da loptu. Onda nas šestorica: ja, Rimac,, Patrik, Toni, Gorupić i Neo igramo protiv nekih velikih dečki, njih deset. Nekad nas pobjede, a nekad mi njih. Njima se pridruži još njih dvadeset. Onda ih je najteže pobijedit. Poslije tete hodaju po dvorištu i viču: „Zeeečići!“. Kad nekog vidiju pozovu ga imenom. Kada dođemo unutra pojedemo ručak. Najčešće jedemo zelje. Ja to nikad ne jedem. Pojedem makarone s mesom. To uzmem i nekoliko puta. Jedem i piceka s mlincima i juhu, samo kad niš ni unutra. Jedem, zapravo, sve od mesa. Nakon ručka operemo zube i idemo u krevet na odmaranje. Odmaram se ovisno o tome kakav mi je bio dan. Nekad se odmaram, nekad ne. Na odmaranju čitamo priču. Ako smo zločesti ne dobijemo priču. Vidiš, danas smo zločesti. Pričamo i zezamo se i niš od priče. Kad se odmorimo mama i tata dođeju po nas i odvedu nas doma. Doma se igram ili ponekad idem nekim prijateljima.

 

Tko u vrtiću radi?

  • Tete.
  • Stričeki kaj popravljaju.
  • Teta koja fotokopira.
  • Teta Dragica. Ona je šef ovog vrtića.
  • Kuharice.
  • Spremačice. One čiste i spremaju. Pomažu nam da se obučemo. Neki im kažeju hvala, a neki ne.
  • Teta Zvjezdana. Kod nje rješavamo zagonetku. Kad riješimo zagonetku idemo svojim tetama i onda je drugi na redu.
  • Teta Anja je ako djeca ne znaju koje slovo ona nam pomaže da naučimo to slovo. Kad ga naučimo više ne moramo ići kod nje, osim ako ne znamo još koje slovo.
  • Teta Nina nas mjeri i važe i onda kaže tetama koliko smo viski i koliko smo puno jeli i zato narasli. Ja nisam skoro niš narastao.
  • Teta Dina nas gleda kako vježbamo za priredbu da vidi jesu li djeca dobra. I tetama donese papire tako da imaju kaj za delati, da ne gledaju samo djecu da li su dobra ili zločesta nego da nešto i rade.
  • Tete u vrtiću imaju puno posla. Stalno pišeju. Najteže je što moraju pazit na djecu da im se nešto ne dogodi. I teško im je učiti djecu neke stvari jer su neki zločesti i ne žele slušati. Nekad nas odvedeju u kazalište. Gledamo priredbu ili predstavu. Sami ne možemo na predstavu. Zato nas stavljaju u bus. Mi se zakopčamo. Onda izađemo, gledamo predstavu, vratimo se u bus i u vrtić.